.OTk0MA.NjgwNQ

1. dȅrviš, dervȉša, 5 p.j. dervȉšu, m. član, pripadnik koga od musliman. verskih redova, sekta. Tih redova ima oko 15, od kojih u Prizrenu i okolini: Bektašije, Kadirije, Noktadžije, Rufaije, Saadije, Sinanije i Haljvetije; svaki red ima sv[o]ga starešinu – šeha. Molitve su im zajedničke, ali raznolike kod pojedinih redova: neki se mole stojeći na jednome mestu, držeći se u krugu za ruke i naginjući se napred i nazad; neki se hvataju u kolo i tako se okreću unaokolo dok ne padnu u ekstazu; neki se pak bodu iglama i noževima. Dok se za druge redove zna mnogo štošta, Bektašije su obavijene tajnom; u njihove se tajne ne može ući pre no što se postane pripadnik toga reda; za noktadžije se veli da su red otpre 100 godina: I Musa je dȅrviš. – Ȁjde da iskočimo do Kuri-čȅšme da gledamo dervȉše kako se bȍdef. [Hajde da izađemo do Kuri-česme da gledamo derviše kako se bodu.] – U El. dervȋš, a, m. 1- – U V. dèrvȋš, dervíša (dȅrvȋšu, m) – U R.J.A.