.OTA0Ng.NTkxMQ

2. dȉljber, diljbȅra, m. u perverznoj ljubavi kod varoških muhamedanaca, ovako se zvao izabrani lep dečak ili mladić kao dragan čoveka starijeg od sebe sa kojim se ovaj provodio i orgijao: Onȍga napasnȉka Turčȉna koj tražȅše Milan da mu bidne dȉljber, Milan ga ȕbi na mȅsto pa posle pȍbeže u Srbȉju. [Onog napasnika Turčina koji je tražio da mu Milan bude diljber, Milan ga ubi na mestu pa posle pobeže u Srbiju.] – Pobodȍše se otimȃći jen drȕgomu diljbȅra. [Izbodoše se otimajući jedan drugome diljbera.] – Ispor. 2. ȁšik, m., znač. pod b). – U El dӣlbȇr, dӣlbȅra, m. znač. pod 1. – U V. dílber, m. nema ovakvo značenje. U R.J.A.

Za tur. vladavine Prizrenom bilo je i slučajeva, istina dosta retkih, da su muhamedanci nasrtali i na srp. dečake nagoneći ih čak i pretnjom smrću da im postanu dragani, ali uvek bez uspeha. Ovde navedeni prvi primer je, kao istinit slučaj, najbolji dokaz o tome.