.ODI5NA.NTE1OQ

1. doklȁti, dokȍljem, svrš., sasvim, potpuno zaklati: Pȍčo da kȍljem jenu kokȍšku, ama ne mogȁ da gu dokȍljem što mi se ȉstrže iz ruke, no, nȁ Boga, dȍtrča Cȃna, ȕfati gu i dȍkla gu. [Počeo sam da koljem jednu kokošku, ali nisam mogao da je dokoljem jer mi se istrže iz ruke, no srećom, dotrča Cana, uhvati je i dokla je.] – Što nȅ beše zar doklȃno, toj jȁgnje teke pȍče da rȉpa. [Zato što nije bilo sasvim doklano, to jagnje poče da skače.] – Sa se: I majstorija i snȃga valjȁše da se dokȍlje taj grdosȉja bivolȉca. [Potrebna je bila i veština i snaga da se dokolje ta grdosija bivolica.] U El. nema. – U V. dòklati, koljȇm, svrš. – U R.J.A.