.NzkyNg.NDc5MQ

dȁskal, daskȁla, m. učitelj. „Ali učitelj čuje, kako onaj (đak), koga bije, viče koliko može: „Aman, daskale, neću drugi put“, pa će naposletku: „Aman, daskale, ži’ ti daskalica“ [Aman, daskale, da ti je živa žena] – „Naziv daskal, mesto učitelj, upotrebljavao se sve do dolaska (u Prizren) učitelja Nikole Musulina 1856 godine, pa i docnije.“ P. Kostić: Prosvetno-kulturni život, 1933, 7.– U V. i El. nema. – U R.J.A.

Ispor. „daskal-devojka“. Dr. Jovan H. Vasiljević: Prosvetne i političke prilike, 1928, 48 s napomenom da je tamo pomenuta Aleksandra rodom iz Prizrena gde je ona 1836 g. bila otvorila prvu srpsku privatnu žensku školu pod imenom Aleksandra Ajnadžiina i da se posle toga ona otselila u Niš. (P. Kostić: Op, cit, 6). –

Što se tiče ranije upotrebe ove reči u sadanjoj Kosovsko-Metohiskoj Oblasti, ispor.: “U starim našim natpisima i zapisima, u koliko su isti u štampi objavljeni, ......., reč „daskalъ“ pominje se dvatriput: a) u prologu od marta do septembra, koji je bio prepisao 1622. god. za manastir Gračanicu kirъ Dimitrіe a po poruci i o trošku Vasilija, mitropolita Nov. Brda; b) u dečanskom pomeniku od 1595 god. i v) u jednome zapisu u Peć. Patrijaršiji od 1670 god“ Spomenica 50 godišnjice Prizrenske Bogoslovije, 170.–

Postavljanjem za učitelja prve generacije vaspitanika Prizrenske Bogoslovije 1874 g. i nestankom učitelja staroškolaca (u Prizrenu je poslednji takav učitelj, Janče Todorović – Đurić prestao učiteljevati 1874. g. primivši sveštenički čin), reč učitelj je postepeno potiskivala reč daskal tako da se ona više ne čuje među Srbima. Ali se zadržala među muslimanima koji naše prosvetne radnike (ne samo učitelje) i dalje zovu daskal: Daskal Petre, daskal Mane, daska[l] Jefto i sl.