.NDY5NDU.Mzk4MTY

ne ȗšla, / A ovȁko Mȃre pregovȃra (n.p.). - U Nȍvo Sȅlo čȅšma šarȅna, / Čȅšma šarȅna, vȍda studȅna, / A do tȇj čȅšme kȕla golȅma (n.p.). Oj devȏjko nevernȉco, / Ti se sȉnoć zaklinjȁše, / Zaklinjȁše, preklinjȁše: - "Nȅću ȍca da ostȃim", / A za svȅkra upitȕješ (n.p.). Oj, devȏjko, dȕšo moja, / Kȁko si se naučȉla / Sȃma lȅgni, sȃma dȉgni? / A jȃ jȁdan sȃm ne mȍgu (n.p.). Sȅstra brȁta uklinjȁše: / "Da ga, brȁte, ne ćerdȍše , / Mȕško čȅdo ne imȃla, / A ako ga i imȃla, / Od vȏjske gu žȉf ne dȍša (n.p.). Nȅ mi je mȕka kъ̏d mi je mȕka, teke mi je mȕka kъ̏d nȅ mi je mȕka, a mȕka mi je (n.posl.). 2. sa specijalnim značenjima: a. mesto ali. - Noge ima, a ne ide, glavu ima, a ne misli; jezik ima, a ne zbori (Zagonetka, odg. dete koje još ne govori) P.Kostić,Poslovice, zagonetke ... 1930, 135). Ne zna da zbori, a može svakoga da nauči (Zag. odg. knjiga, Ibid 135). b. mesto i. - Što stȍku donȅja Pȁnuš Garalȅja ȁ pȁmuk, a svȉlu ȁ bȁsme, ȁ kadȉfe, ȁ mefȅse, ȁ što ti dȕša ȉska.