Приказ извора странице .NDY5NDU.Mzk4MTY

не у̑шла, / А ова̏ко Ма̑ре прегова̑ра  (н.п.). - У Но̏во Се̏ло че̏шма шаре̏на, / Че̏шма шаре̏на, во̏да студе̏на, / А до те̑ј че̏шме ку̏ла голе̏ма (н.п.). Ој дево̑јко неверни̏цо, / Ти се си̏ноћ заклиња̏ше, / Заклиња̏ше, преклиња̏ше: - "Не̏ћу о̏ца да оста̑им", / А за све̏кра упиту̏јеш (н.п.). Ој, дево̑јко, ду̏шо моја, / Ка̏ко си се научи̏ла / Са̑ма ле̏гни, са̑ма ди̏гни? / А ја̑ ја̏дан са̑м не мо̏гу (н.п.). Се̏стра бра̏та уклиња̏ше: / "Да га, бра̏те, не ћердо̏ше , / Му̏шко че̏до не има̑ла, / А ако га и има̑ла, / Од во̑јске гу жи̏ф не до̏ша (н.п.). Не̏ ми је му̏ка къ̏д ми је му̏ка, теке ми је му̏ка къ̏д не̏ ми је му̏ка, а му̏ка ми је (н.посл.). 
2. са специјалним значењима: а. место али. - Ноге има, а не иде, главу има, а не мисли; језик има, а не збори (Загонетка, одг. дете које још не говори) П.Костић,Пословице, загонетке ... 1930, 135). Не зна да збори, а може свакога да научи (Заг. одг. књига, Ibid 135). б. место и. - Што сто̏ку доне̏ја Па̏нуш Гарале̏ја а̏ па̏мук, а сви̏лу а̏ ба̏сме, а̏ кади̏фе, а̏ мефе̏се, а̏ што ти ду̏ша и̏ска.