.NDY5NDU.Mzk4MTU

ZBIRKA REČI iz Prizrena Dimitrija Čemerikića

ȁ i ȃ uzvik i sveza I kao uzvik upotrebljuje se u različitim prilikama; tako: 1. upitno. - Mitȕšo, tȋ dȕšo, / Ȁ dȅ si mi bȉla? (N.p.). Kȍmu zbȍrim ja, tȅbe eli tȍmu duvȃru, ȁ? - Ȁ čȕ li, Bȍga ti, tȍga puftȃra kako pȕšća pȕfke? 2. u ljutnji, katkad i uz pretnju - Ȁ mȍri, kȕčko proklȅta. - Ȁ, vrȃgu jedan, sȁl ako nȅ mi pȁdneš u rȕke. 3. u molbi. - Nȅmoj tàko, ȃ, ljȍčko moja. - Ȃ. brȅ brate, oprȍsti mu za nȃjpȕt. - Ȃ, učȉni mi taj mȉlos, mȍlim ti se. - Ȃ, more bȉro, ožȅni se jenpȕt, donȅsi mi odmȅnu. 4. prekorno. - Ȃ, mȍre čovȅku, što si pa i ti čȕdan učinȉja. - Ȃ, mȍri mȁti, štȍpa mi zbȍriš tȁko? 5. vremenski, u smislu kako, čim, toga trenutka. - Ȁ počȅsmo da tȕramo sȍfru, tȅke pripucȁše pȕške. - Idi dȍma, ȁ svršiš rabȍtu na dugȁnju. - Će mu izvȕčem uši, ȁ ga ufȁtim. - Bejȁ se spraȉja da ga potrȃžim i, ȁ dȁ pođem, a ȏn stȉže. 6. u smislu čas-čas, đa-đa. - Ȉč ne mirȕje svȅjedno trči ȁ tȁmo, ȁ ovȃmo. - Sȁl se štȕra po kȕće, ȁ tȁmo, ȁ tȁmo. 7. u smislu zapovedanja i nuđenja. - Ȁ, ȕzni rabȍtu u rȕke, ne sȅdi kȃ zaludnȉca. - Ȁ birȍ, izȅdi voj butkȉče, tȁko, bez lȅba. Ȁ, zdrȁvi, kȕme. - Ȁ, prijateljȉce, vȁdi mȅso, žȉ ti glȃva. 8. u iznenađenju, čudu. - À što mi kazȕješ, umrȅja Pȅtruš? Zar i tȏj mȍga ȏn da učȉni, ȃ? 9. za odazivanje, mesto izvoli, čuješ. - A. Cȃno, Cȃno mȍri. B. Ȁ? 10. upitno, mesto što kažeš, što reče, čuješ. - A. Mȉto, donȅsi vodu za rȕčak. B. Ȁ? 11. upotrebljuje se i udvojeno aȁ i aȃ. a. potvrdno, u odobravanju. - Aȃ, ȏn gi pȕni stȅlje kolȉko ȍćeš. Aȃ oni su jȕtre svetogari. Aȁ, i tȏj mȍže da bȉdne. Aȁ posvetȉla gu se što te izbȉla. (t.j. ruka). b. prekorno. - Aȁ tȁko ti i vȁlja kъ̏d ne slȕšaš. II kao sveza upotrebljuje se: 1. u redovnim značenjima: Sъ̏n je lъ̏ža, a Bȏg istȉna. (n. posl.). -Naȕka je jȅna mȕka, a odlȕka dve mȕke. (n. posl.). Bolan se pita, a zdravomu se dava. P.Kostić: Poslovice, zagonetke... 1930, 126. Vino vika, a rakija ripa. Ibid. 127. Ja ga turam u nedra, a on ide u rebra. Ibid. 129. Mladi jedev divljačke, a starima trnev zubi. Ibid. 130. Od sokola ut (buljina), a od uta sokol. Ibid. 130. Sȁba zȍra, a jȃ jȍš u dvȍra, / Plȃdne vȉka, a jȃ u lȏv pȍđo. (n.p.). Još Orȉtka na vrȃta

.NDY5NDU.Mzk4MTU

Navigacioni meni

Lične alatke

Imenski prostori

Latinica

Pregledi

Više

Pretraga

Navigacija

Alatke