.MTg4Nzc.MTUxNDM

миждеџи̏ја, е и мӥждеџи̏ја, е m. 1) Мушко лице које као прво донесе неком какву радосну вест или угодан, пријатан глас. Српчићи у Призрену створили су од тога као неку професију, нарочито откако [је] уведен аутобуски саобраћај. У времену доласка аутобуса у Призрен, она су код аутобуске станице и, чим спазе придошле путнике Призренске Србе, трче што брже могу да јаве њиховим породицама и приме награду што им припада; она кад спазе кога од укућана још из далека вичу „мижде!“ да их ко други не би претекао: А. Ко̏ј ви би̏ја миждеџи̏ја? Б. Мӥждеџи̏ја ни би̏ја Андре̏шка Сла̑вков;[А: Ко вам је био миждеџија? Б: Миждеџија нам је био Андрешка Славков.] – 2) У pl. миждеџи̏је и мӥждеџи̏је су мушкарци који о свадбама, по завршеном венчању хитају жениковој кући да то јаве те да се учине и последње припреме за дочек невесте и сватова. Тур. мӥждеџи.