.MTUyNjE.MTE1Mjc

Karafȅra (Ist.[oriju] porodice dati kod Čerga, a ovaj nad.[imak] reći kako je postao) Porodica doseljena iz s.[ela] Mušutišta u prizr. podgoru, s konca XVIII v. ili poč. XIX veka. Rodonačelnik Žifo Čerga. Imao jedinca sina Tomu po zanimanju kasapina. Toma bio crne masti i ima[o] psa zvanog „Fero“ koji ga je svuda pratio, te je dobio nadimak Karafȅra, koji se preneo i na njegove potomke. Toma imao sina Mladena i kćeri Katu i Maru. Mladen je imao sinove Jovana i Predraga i kćeri Desanku, Milevu i Dobrilu. Jovan se sa porodicom preselio u Negotin (Krajina) gde se nastanio. Ima sinove: Desimira, studenta u B.[eogradu] i Velimira, učit.[elja] u D.[onjem] Milanovcu, kao i kćer Maru. Predrag ima sina Đeku (Anđelko) i kćeri Branislavu i Veselinku. O Tomi se priča: Tȍma Karafȅra sedȅja sъs kȕću u Potkaljȃju. Jenpȕt na Veligdъ̏n dȍša mu jen tȕr. zȁbit pȉjan. Misleȕći ći mu dȍša na vizȉtu, Tȍma ga pȍkani s rakȉju i meze. Tъd ȕleže u sȍbu njegȍva ćerka Kȃta da ȕzne findžȃne za kȃu i zȁbit gu pȍmiluva po ȍbraz. Tȍma ti tъd rȉpi, dȍfati zabȉta za đȕks, ȉzvuče ga ot sȍbe i u dvȏr ga zȁkla sъz jen sȁtъr. Zabȉti i ašćȅri vidȍše toj ot kaljȃjski bȇdem, pa sъs kasatȕre potrčȁše po Tȍmu da ga ufȁtif, ȁma ȏn pobeže i sъ̏kri se u rȕsku koncȕlariju. I ȍni oćȃu da ulȅgnef po njega, kъd ȉskoči na vrata gȁvaz Luka Čemerika pa gi vȉkna: Sȁkъn, unȕtra nȅ ve pȕšćam“ i zatvori gi vrata.