.MTQ3NzA.MTEwMzY

kȃva, e, acc. sing. kȃu f. – 1) kafa: Kȃva je istȉna crna ama je bȅja obraz (n. posl.) t.j. čovek se ne postidi pred gostom ako može da ga posluži kafom i tako ostane bela obraza; – Prođi da popijemo jenu kau; – 2) Radnja u kojoj se kuva i prodaje kafa kako u njoj samoj tako i raznošenjem skuvane kafe po dućanima u čaršiji. Sem kafe u tim radnjama se kuva i prodaje još i šerbet i čaj, a prodaje se i ratluk. Alkoholna pića i jela ne služe se. U njima se skupljao svet, najvećim delom Turci, da se karta i igra tablu, koju vidi. Ovakve radnje su držali isključivo Turci. Etim. El. Reč. I, 268