.MTAwODI.Njk0Nw

dečȃnska neprȅlja, dečȃnske neprȅlje, 3 p. j. kao 2, ž. [žensko] vrlo lenjo i neradno čeljade: Taj mrzljavȉca, taj dečȃnska neprȅlja, Stefanovȉca alka Vankȉna. [Ta lenjivica Stefanova žena, ta dečanska neprelja, tetka Vankina.] – Onȇjzi dečȃnske neprȅlje mȕka gu je i da se pomȅri ot mȅsto. [Onoj dečanskoj neprelji muka joj je i da se pomeri s mesta.] – V. i poslednji primer kod dembeljȃjka. – U V., R.J.A. i El. nema.

Ovaj izraz je postao po jednoj od figura kojima je oivičena – ukrašena spoljna strana glavnog oltarskog prozora crkve u manastiru Dečanima. Ta figura je ženska i kao da pre[d]stavlja ženu neradnicu (u Prizrenu neprȅlja) koja sedi na zemlji savijenih kolena, na koja je naslonila laktove, dok je pesnicama podnimila svoju glavu.